Simbolizam Šarla Bodlera u pesmi Albatros

Svake godine profesori đacima govore o ovoj pesmi, o sudbini umetničkih duša u ovom svetu, o nerazumevanju razlika koje postoje između stvaralaca, tj. svih ljudi koji sebe potpuno nečemu posvete, i onih koji nisu u stanju da se bilo čemu posvete, o kraljevima azura kojima đinovska krila smetaju kada se nađu među običnim ljudima, oni su tada smešni i zbunjeni; o pesnicima i neshvaćenosti njihove poezije u društvu, odbacivanja, ismejavanja, neprihvaćenosti...
Sa pojavom moderne književnosti, javljaju se i novi pesnici koji nisu prihvaćeni zbog slobode iznošenja. Bodler je tad digao svoj glas i progovorio o nečemu što se do tada u umetnosti javljalo u dosta ublaženom obliku, ulepšano i zapakovano u prihvatljivoj formi. Pošto je Bodler simbolista, njegova poezija dobija i neku "drugu dimenziju", zvuk, miris i boju. Za Bodlera reči postaju simboli, pa samim tim imaju i drugačije značenje. Albatros je velika ptica južnih mora, ništa ga ne može zaustaviti, dok je na nebu, pun slobode. On je kralj nebeskih visina, nedostižan i predmet čovekovog divljenja: ali kad sleti na zemlju, u pesmi na palubu broda, onda je nevešt, ne može da hoda od svojih velikih krila, onda je smešan i jadan. Bodler je sebe u ovoj pesmi poredio sa pticom. Albatros je ustvari, u ovoj pesmi simbol pesnika i njegovog stanja na zemlji, među ljudima, gde ga osuđuju, podsmevaju. Bodler poput Albatrosa kada stvara i kada je u svom svetu je prekrasan, kralj neba, leti krilima mašte, ništa ga ne sputava. Ali kada se nađe u društvu, među ljudima gde vlada mržnja, zavišt, dvoličnost, licemernost, pesnik se oseća kao Albatros, sitan, nevešt, zbunjen, predmet je podrugivanja. Ljudi koje treba da mu se dive, ga ustvari omalažavaju...

"Ti kraljevi neba, nevešti i tromi,
Bedno spuste svoja moćna krila
kao red vesla što se uz njih lomi
Taj krilati putnik sad sputan i mali!
On, prekrasan nekad, sad smešan i klet!"